Vernici Srpske pravoslavne crkve danas proslavljaju Krstovdan

VOZDVIŽENJE ČASNOG KRSTA - KRSTOVDAN je veliki nepokretni praznik koji se slavi dva puta tokom godine: 18. januara i 27. septembra.

177
Foto: www.glaskotorvarosa.com

VOZDVIŽENJE ČASNOG KRSTA – KRSTOVDAN je veliki nepokretni praznik koji se slavi dva puta tokom godine: 18. januara i 27. septembra.

U te dane se proslavljaju dva događaja. Prvi je pronalazak Časnoga krsta u IV veku, koji je pronašla carica Jelena.
Drugi je povratak Časnoga krsta u Jerusalim, pošto su ga u svojim osvajanjima oteli i odneli Persijanci. Krst je povratio car Iraklije u VII veku. Praznik je počeo da se proslavlja od 326. godine, kada je i pronađen.

Godine 326. posle Hristovog rođenja, pobožna carica Jelena, majka cara Konstantina, otišla je u Palestinu da se pokloni svetim mestima. Tom prilikom, javila joj se misao da pronađe krst, na kome je Hristos bio razapet.

Da bi saznala gde je krst, carica, po savetu Patrijarha Makarija, skupi sve najstarije ljude Judeje, te ih počne ispitivati. Starci, uplašeni pretnjama, pokažu jednog Jevrejina, koji je po pričanju njegovih dedova, znao gde je krst sakriven. On im, naposletku, pokaza gde je zakopan – na mestu gde je podignut hram boginje Venere. Posle dugog kopanja, nađoše ne jedan, već tri krsta, Hristov i krstove ona dva razbojnika, koji su zajedno s NJim razapeti.

Foto: pravoslavlje.net
Pošto nije bilo načina da se otkrije koji je krst Hristov, jer behu prilično truli, valjalo je pribeći veri. Upravo tuda su pronosili nekog mrtvaca na ukop, i Patrijarh Makarije zapovedi nosiocima da stanu. Redom je krstovima dodirivao mrtvaca, dok kod trećeg krsta mrtvac ne ožive i ustade, i tako oni poznaše da je to krst Isusa Hrista. Carica smerno klekne i poljubi sveto drvo, a pošto je mnoštvo naroda, koji se beše okupio, želelo da vidi Časni krst, Patrijarh Makarije izađe na jedno uzvišeno mesto i pokaza ga narodu.

Carica Jelena je prilikom boravljenja po svetim mestima, napravila više crkava, pa i crkvu Vaskrsenja na Hristovom grobu, u kojoj je čuvan i jedan deo Hristovog krsta. Međutim, jula meseca 614. godine, Persijanci osvojiše Jerusalim i zarobiše mnoge Hrišćane.

Porušiše crkvu Vaskrsenja, i iz nje odnesoše krst Hristov i druge dragocenosti. Posle četrnaest godina, izmire se grčki car Iraklije i persijski car Siroes, i ovaj vrati Grcima krst. Sam car Iraklije dođe u Jerusalim da svečano primi sveto drvo, i s velikom litijom izađe na doček krstu, do Maslinske gore.

Car, u punom carskom sjaju i odeždi, sa krunom na glavi, uzme krst da ga iznese na Golgotu, ali mu neka nevidljiva sila nije dozvoljavala da ga ponese. Patrijarh tada reče caru da je tim istim putem i Hristos nosio krst, ali ne u carskom velikoljepiju i pod krunom, već kao rob, pod trnovitim vencem i bos.

Car skide carsku porfiru, krunu i ostale znake dostojanstva, pa bos i u prostim haljinama lako iznese krst na Golgotu i postavi ga u crkvi gde je i pre stajao. Bilo je to 14. /27. septembra 628. godine.

Događaj Vozdviženja na ikoni predstavlja se: na amvonu u crkvi stoji Patrijarh u potpunom arhijerejskom ornatu i jedan đakon, a među njima stoji veliki drveni krst, koga oni vozdvižu (uzdižu). Iza Patrijarha stoje mnogi arhijereji i sveštenici, neki obučeni u odežde, a neki ne. Sa desne strane, niže amvona, stoji carica Jelena u odelu carskog dostojanstva sa krunom i skiptrom i nebrojeno gologlavog naroda.